ли́зати
лизати
Лема
лизати
Извор
том 3, стр. 201, редослед 4
- 1.а.
језиком додиривати нешто, превлачити преко нечега.
— Приђе му једно јаrњеше, па му стаде лизати руке.
- 1.б.
лагано и помало јести.
— По три уре лижи докле ручај.
- 1.в.
захватати током, запљускивати; подлокавати (о води).
— Од сјевера лиже му Купа окомиту, стравичну литицу.
- 2.а.
обузимати пењући се (о пламену), кретати се у облику пламена.
— Низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак.
Црљен пламен уз образ му лиже.
- 2.б.
лагано се кретати по површини нечега, клизити, лазити.
dialectal— Свјећарице лижу по морској пучини.
Лађица спора и с напором лиже према копну.
Фразе
~ пете (некоме) удворички се понашати према некоме, улагивати се; ПЉУнути па ~ вул. бити недоследан, заузимати став супротан пређашњем; прсте да лижеш (једући) нар. веома је укусно (јело).
Пододреднице
1. повр. 2. а. уз. повр. — Краве су се поред зида лизале дугим језицима. Пол. 1959. б. фиг. пеј. љубити се. — Камо ли су други? ... Ил их јоште мајке из кашика хране, ил јунаци плачу, с бакама се лижу! Вел. Даћу ти ја! С ватрогасцем се лижеш! КН 1959. 3. фиг. добро се држати (обично неискрено) с ким. — Гушанац ... се лизао и с Турцима и са Србима само да добије мита и поклоне. Павл. Сјећао се како су се обрукали они који су се прошлога рата лизали са Швабама. Вуков
Изворни текст (OCR)
ли́зати, ли̑же̄м несврш. 1. а. језиком додиривати нешто, превлачити преко нечега. — Приђе му једно јаrњеше, па му стаде лизати руке. Вес. б. лагано и помало јести. — По три уре лижи докле ручај. Њег. в. захватати током, запљускивати; подлокавати (о води). — Од сјевера лиже му Купа окомиту, стравичну литицу. Кум. 2. а. обузимати пењући се (о пламену), кретати се у облику пламена. — Низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак. Шапч. фиг. Црљен пламен уз образ му лиже. Маж. М. б. покр. лагано се кретати по површини нечега, клизити, лазити. — Свјећарице лижу по морској пучини. Ћип. Лађица спора и с напором лиже према копну. Вил.