Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ли̏ковати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 203

ли̏ковати

ликовати QA: medium

Лема

ликовати

Извор

том 3, стр. 203, редослед 16

  1. 1.б.

    -кује̄м несврш. а (на некога) бити сличног лика, личити. Бак. Реч. б. одговарати, пристајати; приличити.

    dialectal
    несврш. — несвршени глаголпокр. — покрајински
    — Одијело бира једно другом како ће ликоват: красном момку красно одијело.
    Ботић
  2. 2.

    индив. уобличавати, дотеривати.

    индив. — индивидуално
    — Сна, свуд и увијек напредно ради ликује, краси, мекша и глади.
    Прер.
Изворни текст (OCR)
ли̏ковати2, -кује̄м несврш. покр. 1. а. (на некога) бити сличног лика, личити. Бак. Реч. б. одговарати, пристајати; приличити. — Одијело бира једно другом како ће ликоват: красном момку красно одијело. Ботић. 2. индив. уобличавати, дотеривати. — Сна, свуд и увијек напредно ради ликује, краси, мекша и глади. Прер.