ли̑к
лик
Лема
лик
Извор
том 3, стр. 202, редослед 27
- 1.
(лок. ли́ку; мн. ли̏кови и ли́кови) лице, црте лица; изглед.
— Може бити крије се за тим ликом кукавна дVШа.
На једном листу отворених књига, писана слова пламеног лика.
Марков трг је опет попримио свој лик у сумору љетне ноћи.
- 2.
слика, појава; фигура.
— Кад се тргла, била је сама, мирна као лик од камена.
- 3.
личност уметничког дела с извесним карактеристичним одликама; личност уметничког дела уопште.
poetic— И тако је ликовима својих легендарних јунака овјековјечио наше ... жртве, наше ... напоре, наше ... идеале.
Он је ... давао у својој прози реалне ликове из живота. Глиг.
- 4.
мн. различне површине омеђене затвореним, изломљеним или кривим линијама.
mathematics
Изворни текст (OCR)
ли̑к1 м (лок. ли́ку; мн. ли̏кови и ли́кови) 1. лице, црте лица; изглед. — Може бити крије се за тим ликом кукавна дVШа. Шен. На једном листу отворених књига, писана слова пламеног лика. Кост. Л. Марков трг је опет попримио свој лик у сумору љетне ноћи. Нех. 2. слика, појава; фигура. — Кад се тргла, била је сама, мирна као лик од камена. Јакш. Ђ. 3. поет. личност уметничког дела с извесним карактеристичним одликама; личност уметничког дела уопште. — И тако је ликовима својих легендарних јунака овјековјечио наше ... жртве, наше ... напоре, наше ... идеале. Крл. Он је ... давао у својој прози реалне ликове из живота. Глиг. 4. мн. мат. различне површине омеђене затвореним, изломљеним или кривим линијама.