ли́нија
линија
Лема
линија
Варијанте
лѝнија
Извор
том 3, стр. 205, редослед 32
- 1.а.
(ген. мн. ли́нӣја̄ и ли̏нӣја̄) лат. траг тачке која се креће; геометријска слика у једној димензији; црта: права ~, крива ~.
mathematics - 1.б.
црта која означава границу кретања на неком терену или поједине његове делове.
— Иза главне стартне линије означујемо бијело цртану предстартну линију.
- 1.в.
низ, ред, размештај у коме стоје ствари или људи.
— Веслачи не сједе у истој линији.
- 2.а.
саобраћајна, прометна веза са утврђеним станицама и редом вожње: аутобуска ~, речна ~, тролејбуска ~ итд.
- 2.б.
систем телефонских веза: телефонска ~.
- 3.
правац кретања, уздужан положај, позиција, бојни ред: ~ фронта, одбрамбена ~.
— Ми нападамо на целој линији.
- 4.
предео, сектор који је поверен једном чувару поретка.
— Позорник је на линији.
- 5.
фиг. област, подручје, страна.
— На свим линијама ... корупција морала, земље и устројства. Хор. 193б.
- 6.а.
фиг. циљ, смер, утврђен правац.
— Излагали смо линију нашеrа покрета.
Те релативне предоџбе иду линијом апсолутне истине. Ант.
- 1.б.
животни пут, правац животнога пута.
— Сви су они готово досегли врхунац своrа живота, и њихова се линија већ почела да спушта низ стрмину.
- 7.
(обично мн.) облик, форма, изглед.
— Древне даме труну сад у глини, ох, оне слатке даме финиХ линија.Визн. Мост складних линија.
- 8.
грана породице, рода, лоза: мушка ~, женска ~.
— Изузетак је блитвинска шведска линија на хумском пријестољу.
У другој линији потичу они од хајдучког колена.
- 9.
редовна, регуларна војска; исп. линијаш.
archaic— Оженио се нисам и код линије служим и ту ћу крепати као пас.
фронт; ваздушна, зрачна ~ 1) ваздушни, зрачни саобраћај; 2) размак мерен на географској карти; демаркациона ~ 1) линија, појас који раздваја две непријатељске војске у време примирја; 2) линија која дели на зоне окупирану територију побеђеног непријатеља; ~ (линијом) (нај)мањег отпора онако како је најлакше; по линији (некој) радити, бити задужен непр. разг. вршити (неку) дужност, радити у некој области, делатности; силазна ~ срод ства правн. потомци (деца, унуци итд.); средња ~ средњи пут, избегавање крајности; у главним линијама оно што је најважније; скраћено; узлазна ~ сродства правн. преци (родитељи, дедови итд.); у крајњој линији најзад, на крају крајева; чувати линиј V чувати виткост тела, избегавати дебљање, гојење.
Фразе
бити на линији (држати се линије) држати се утврђеног правца политике, заузимати исправан став; борбена
Изворни текст (OCR)
ли́нија и лѝнија ж (ген. мн. ли́нӣја̄ и ли̏нӣја̄) лат. 1. а. мат. траг тачке која се креће; геометријска слика у једној димензији; црта: права ~, крива ~. б. црта која означава границу кретања на неком терену или поједине његове делове. — Иза главне стартне линије означујемо бијело цртану предстартну линију. Аут. в. низ, ред, размештај у коме стоје ствари или људи. — Веслачи не сједе у истој линији. Весл. 2. а. саобраћајна, прометна веза са утврђеним станицама и редом вожње: аутобуска ~, речна ~, тролејбуска ~ итд. б. систем телефонских веза: телефонска ~. 3. правац кретања, уздужан положај, позиција, бојни ред: ~ фронта, одбрамбена ~. — Ми нападамо на целој линији. Јов. С. 4. предео, сектор који је поверен једном чувару поретка. — Позорник је на линији. Срем. 5. фиг. област, подручје, страна. — На свим линијама ... корупција морала, земље и устројства. Хор. 193б. 6. фиг. а. циљ, смер, утврђен правац. — Излагали смо линију нашеrа покрета. Чол. Те релативне предоџбе иду линијом апсолутне истине. Ант. 1. б. животни пут, правац животнога пута. — Сви су они готово досегли врхунац своrа живота, и њихова се линија већ почела да спушта низ стрмину. Крл. 7. (обично мн.) облик, форма, изглед. — Древне даме труну сад у глини, ох, оне слатке даме финиХ линија.Визн. Мост складних линија. Андр. И. 8. грана породице, рода, лоза: мушка ~, женска ~. — Изузетак је блитвинска шведска линија на хумском пријестољу. Крл. У другој линији потичу они од хајдучког колена. Јак. 9. заст. редовна, регуларна војска; исп. линијаш. — Оженио се нисам и код линије служим и ту ћу крепати као пас. Крл.