Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ли̏снӣк

мтом 3, стр. 211

ли̏снӣк

лисник

Лема

лисник

Извор

том 3, стр. 211, редослед 1

  1. —

    стог белогоричног грања с лишћем као сточна зимска храна; посечена лисната грана.

    с — средњи род
    — По многим местима где има шуме секу лиснике и остављају за зиму. Нен. Љ. Од лисника и прућа надстрешнице и колибе су градили.
    Жуј.
Изворни текст (OCR)
ли̏снӣк м стог белогоричног грања с лишћем као сточна зимска храна; посечена лисната грана. — По многим местима где има шуме секу лиснике и остављају за зиму. Нен. Љ. Од лисника и прућа надстрешнице и колибе су градили. Жуј.