Одредница

ли̑ст

мтом 3, стр. 211

ли̑ст

лист

Лема

лист

Извор

том 3, стр. 211, редослед 8

  1. 1.

    (лок. ли́сту) један од главних органа биљака, бочни израштај на гранчицама (ређе на стаблу и грани) пљоснате површине, обично зелене боје, различита облика помоћу кога се одвија транспирација биљке.

    botany
    лок. — локативбот. — ботаника
    — По крошњама дрвећа ... висио је, жалосно као суза, покоји орошени лист.
    Гор.
  2. 2.

    в. лисник.

    dialectal
    покр. — покрајински
  3. 3.а.

    комад папира, обично четвороугласт; две стране књиге или свеске.

    — На чистом листу моје душе још звук њених медених уста не написа: љубим те.
    Шапч.
    То бијаше једини црни лист ... у повијести његова дјечачкога живота.
    Том.
  4. 3.б.

    писмо, писмена порука.

    — Силно се разјарила на Артура и писала му лист пун горчине.
    Том.
    Хитно написа два листа.
    Мат.
  5. 4.

    службени докуменат, уверење, потврда:путни ~, спроводни ~, товарни ~ и сл.

    сл. — слично
  6. 5.

    новине; часопис: вечерњи ~, политички ~, стручни ~, шаљиви ~ и сл.

    сл. — слично
  7. 6.а.

    оно што је танко као лист. развучено тесто, кора, јуфка.

    — На њеном колачу све да бројиш листове колико их је један на другоме.
    Шапч.
  8. 6.б.

    истањена плоча метала: ~ бакра, ~ алуминијума.

  9. 7.

    анат. задњи меснати део гњата suта.

    анат. — анатомија
    — Студен из земље штипала их је до ножних листова.
    Михољ.
    Неподношљиво голицање у листовима.
    Андр. И.
  10. 8.

    морска риба пљосната облика, табиња solea vulsaris. Терм. 4.

    све се промени; (отићи) у ~ покр. отићи у шуму, постати хајдук; свирати с листа свирати без припреме, отпрве; смоквин ~ фиг. застор за прикривање стидних ствари.

Фразе

као на гори листа веома много, небројено; наше горе ~ особа из нашег краја, сународник, односно сународница, земљак(иња); окренути други ~ поступити друкчије, променити се (обично нагоре); окрену се, преврну се (читав)
Изворни текст (OCR)
ли̑ст м (лок. ли́сту) 1. бот. један од главних органа биљака, бочни израштај на гранчицама (ређе на стаблу и грани) пљоснате површине, обично зелене боје, различита облика помоћу кога се одвија транспирација биљке. — По крошњама дрвећа ... висио је, жалосно као суза, покоји орошени лист. Гор. 2. покр. в. лисник. 3. а. комад папира, обично четвороугласт; две стране књиге или свеске. — фиг. На чистом листу моје душе још звук њених медених уста не написа: љубим те. Шапч. То бијаше једини црни лист ... у повијести његова дјечачкога живота. Том. б. писмо, писмена порука. — Силно се разјарила на Артура и писала му лист пун горчине. Том. Хитно написа два листа. Мат. 4. службени докуменат, уверење, потврда:путни ~, спроводни ~, товарни ~ и сл. 5. новине; часопис: вечерњи ~, политички ~, стручни ~, шаљиви ~ и сл. 6. оно што је танко као лист. а. развучено тесто, кора, јуфка. — На њеном колачу све да бројиш листове колико их је један на другоме. Шапч. б. истањена плоча метала: ~ бакра, ~ алуминијума. 7. анат. задњи меснати део гњата suта. — Студен из земље штипала их је до ножних листова. Михољ. Неподношљиво голицање у листовима. Андр. И. 8. морска риба пљосната облика, табиња solea vulsaris. Терм. 4.