Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ли̏ти

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 214

ли̏ти

лити

Стална адреса

Лема

лити

Извор

том 3, стр. 214, редослед 16

  1. 1.

    (трп. прид. лѝвен, -ѐна -ѐно и ли̑т, -а, -о) несврш. тећи у млазевима (о киши, сузама, зноју и сл.).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глаголсл. — слично
    — Са људи је лио зној.
    Јак.
    На длану очи зракама се смију и моје сузе не могу да лију.
    Гор.
  2. 2.а.

    пустити да нешто тече у млазу, точити; (про)сипати.

    — Ракија се немилице лије.
    Лаз. Л.
    Ширили су господарство Венеције лијући своју крв за своју земљу.
    Божић
    Шири се липа и шушти и мирисе лије.
    Пар.
  3. 2.б.

    заливати, натапати.

    — Ја ћу тебе сузом лити.
    Уј.
  4. 3.

    израђивати предмете сипајући у калупе топљен материјал (метал, восак и др.).

    др. — друго
    — На њој прангији су изливена и слова који је ливац лио.
    Чипл.

Пододреднице

~ се

1. тећи, сливати се. — Па јој ударише сузе на очи, па се лију и падају на ђердан. Вес. 2. фиг. разливати се, ширити се. — Злочин по граду се цијелом лије к отрови тијелом. Домј

тећи, сливати се.фиг. разливати се, ширити се.
Изворни текст (OCR)
ли̏ти, ли̏је̄м (трп. прид. лѝвен, -ѐна, -ѐно и ли̑т, -а, -о) несврш. 1. тећи у млазевима (о киши, сузама, зноју и сл.). — Са људи је лио зној. Јак. На длану очи зракама се смију и моје сузе не могу да лију. Гор. 2. а. пустити да нешто тече у млазу, точити; (про)сипати. — Ракија се немилице лије. Лаз. Л. Ширили су господарство Венеције лијући своју крв за своју земљу. Божић. фиг. Шири се липа и шушти и мирисе лије. Пар. б. заливати, натапати. — Ја ћу тебе сузом лити. Уј. 3. израђивати предмете сипајући у калупе топљен материјал (метал, восак и др.). — На њој прангији  су изливена и слова који је ливац лио. Чипл.