ли́це
лице
Лема
лице
Извор
том 3, стр. 216, редослед 21
- 1.а.
анат. предња страна главе у човека.
— Он паде лицем на кревет и горко зарида.
Румунија окреће лице од Беча.
Као кривац пред лицем правде, осјети потребу да преда оружје.
- 1.б.
израз, расположење које се огледа на лицу (1а).
— »Почело је ...« говорило је лице сваког војника.
- 1.в.
образ.
— Поднареднику се презриво навора кожа на десном лицу.
- 2.а.
особа, личност: војно ~, техничко ~, цивилно ~.
— На бини се појави једно ново лице.
- 2.б.
личност у драмском делу.
— Једно од главних лица »Новеле од Станца« глумио је бивши »старац Радат«.
- 3.
предња страна зграде окренута улици прочеље, фасада.
— Лицем је гледала зграда на страну одакле је прилаз од пута.
Оде у своју собу, која беше с лица.
- 4.
изглед; облик, карактеристичне одлике, обележје.
— Здружите се громи и потреси, српској земљи друго лице дајте.
Тако је иначе мртви и строги град сасвим измијенио своје лице.
- 5.а.
права, боља страна чега (најчешће неке тканине); страна одеће с које се она носи; површина (чега); супр. наличје: ~ свиле, ~ сукна, ~ штофа.
— Кад изврне на лице крзно ћурка, постане »дивљи вук«.
По борама земљиног лица познајемо милионе измена.
- 5.б.
тканина, материјал за одећу.
dialectal— Решила је да од прве повишице купи себи лице за хаљину.
- 6.
(скраћ. л.) грам. граматичка категорија код заменица и глагола којом се означава особа која говори (1. л.), саговорник (2. л.) и особа или предмет о коме се говори (3. л.)
- 7.
(у предлошкој служби) према, супротно од.
— Лице врата стајала у соби висока ... гвоздена пећ.
примити, примати нешто с нерасположсењем; нестати са лица земље нестати, изгубити се; окретати ~ од некога избегавати некога; осветлати лице (образ) 1) одлично се показати, пожњети успех; 2) (некоме) својим успехом подићи углед некоме; показати пра во~ отворено изнети, открити намере; пра вно ~ правн. законом призната организација, установа и сл.; пре Д лицем целог света наочиглед свих, јавно; тањир с два лица дволична особа; дволичност; у зноју свога лица сопственим, властитим радом, трудом; у лице (рећи) непосредно, у очи; физичко ~ правн. појединац, грађанин као носилац права и обавеза.
Фразе
гледати смрти у лице бити у животној опасности; ~ и наличје медаље добре и рћаве стране (нечега); лицем 1) лично. — То се није догодило ни Лили ни Пери скелеџији ... већ лицем Левчи-прадеди.Чипл.; 2) в. лицем на. — Фра Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Мат.; лицем на (тај дан) тачно, управо (тога дана); лицем у лице непосредно, један према другом; мењати боју лица изразом лица показати непријатно изненађење (од страха, понижења и сл.); на лицу места на месту где се нешто десило, догодило; на месту о коме је реч; (на) правити кисело
Изворни текст (OCR)
ли́це с 1. а. анат. предња страна главе у човека. — Он паде лицем на кревет и горко зарида. Лаз. Л. фиг. Румунија окреће лице од Беча. Јов. Ј. Као кривац пред лицем правде, осјети потребу да преда оружје. Хорв. б. израз, расположење које се огледа на лицу (1а). — »Почело је ...« говорило је лице сваког војника. Крањч. Стј. в. образ. — Поднареднику се презриво навора кожа на десном лицу. Гор. 2. а. особа, личност: војно ~, техничко ~, цивилно ~. — На бини се појави једно ново лице. Уск. б. личност у драмском делу. — Једно од главних лица »Новеле од Станца« глумио је бивши »старац Радат«. Водн. 3. предња страна зграде окренута улици прочеље, фасада. — Лицем је гледала зграда на страну одакле је прилаз од пута. Ђал. Оде у своју собу, која беше с лица. Глиш. 4. изглед; облик, карактеристичне одлике, обележје. — Здружите се громи и потреси, српској земљи друго лице дајте. Њег. Тако је иначе мртви и строги град сасвим измијенио своје лице. Нех. 5. а. права, боља страна чега (најчешће неке тканине); страна одеће с које се она носи; површина (чега); супр. наличје: ~ свиле, ~ сукна, ~ штофа. — Кад изврне на лице крзно ћурка, постане »дивљи вук«. Сек. По борама земљиног лица познајемо милионе измена. Нен. Љ. б. покр. тканина, материјал за одећу. — Решила је да од прве повишице купи себи лице за хаљину. Дом. 6. (скраћ. л.) грам. граматичка категорија код заменица и глагола којом се означава особа која говори (1. л.), саговорник (2. л.) и особа или предмет о коме се говори (3. л.) 7. (у предлошкој служби) према, супротно од. — Лице врата стајала у соби висока ... гвоздена пећ. Јурк.