Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ли̏чит

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 218

ли̏чит

личит

Лема

личит

Извор

том 3, стр. 218, редослед 30

  1. —

    в. личан (4).

    — Станко је био и личит. Вес. ли́чити?, -ӣм несврш. 1. (некоме, на некога) бити сличног лика, бити налик на некога, имати изглед нечега.
    — Силно је личио мајци.
    Ћип.
    Дворана судска] ... личила је тога дана више на концертну салу него на судницу.
    Крл.
    2. доликовати, приличити.
    — И плако̑ би, да му плакати личи.
    Март.
    Немојте се свађати, не личи то министарској кући.
    Нуш.
Изворни текст (OCR)
ли̏чит, -а, -о в. личан (4). — Станко је био и личит. Вес. ли́чити?, -ӣм несврш. 1. (некоме, на некога) бити сличног лика, бити налик на некога, имати изглед нечега. — Силно је личио мајци. Ћип. Дворана судска] ... личила је тога дана више на концертну салу него на судницу. Крл. 2. доликовати, приличити. — И плако̑ би, да му плакати личи. Март. Немојте се свађати, не личи то министарској кући. Нуш.