ли̏чнӣ
лични QA: medium
Лема
лични
Извор
том 3, стр. 218, редослед 10
- 1.
-о̄) 1. (и ли̑чни; само одр.) који се односи на лице (1а): личне кости, лични мишићи.
- 2.а.
(само одр.) који се односи на одређену личност, који припада одређеној особи, сопствени, властити; који је намењен одређеном лицу, који потиче од њега и сл.: ~ иНтерес, ~ прибор, ~ пртљаг, ~ пратња
безбедност, ~ сигурност, ~ слобода.
- 3.
а. који се руководи својим интересима или осећањима, пристрасан, једностран, субјективан.
Осећам да сам узак, личан. Пер. б. (само одр.) који није јавног карактера, приватан, интиман: ~ живот, лични разлози. — То је управо ствар ваша лична ... како хоћете. Дом. в. који се чини лично, непосредан. — И у личном додиру и у преписци он нигда не узима улогу вође. Скерл.
- 4.
лепо развијен, кршан, наочит, прикладан.
Сјеђаше на струци неки личан, бркат Приморац. Мат. Не води за руку дјевојку ... нити води себи лична друга. Март.
- 5.
(само одр.) адм. који се односи на особље, персонални: ~ расходи, ~ издаци.
- 6.
грам. (само одр.) који се односи на једно од три лица: ~ глаголски облик, заменица.
Пододреднице
кретар, ~ утицај, ~ поверење и сл. б. који се односи на појединца, грађанина
Изворни текст (OCR)
ли̏чнӣ, -а̄, -о̄) 1. (и ли̑чни; само одр.) који се односи на лице (1а): личне кости, лични мишићи. 2. (само одр.) а. који се односи на одређену личност, који припада одређеној особи, сопствени, властити; који је намењен одређеном лицу, који потиче од њега и сл.: ~ иНтерес, ~ прибор, ~ пртљаг, ~ пратња,