ли́чнтиз
личнтиз
Лема
личнтиз
Извор
том 3, стр. 219, редослед 1
- 1.
викати, оглашавати; исп. лиџба (б). Вук Рј
dialectal - 2.
(крв на коrа) оптуживати некога за убиство.
— Мијат личи своју праву крв и рану смрт на кнеза Милоша и дванаест сељана. Љуб. ли́чити се, ли̑чӣм се несврш. покр. одрицати се.
— Заборавља на сој и поријекло, од свог се јата личе и стиде, мрзе му језик, старине и обичаје.
Изворни текст (OCR)
ли́чнтиз, ли̑чӣм несврш. покр. 1. викати, оглашавати; исп. лиџба (б). Вук Рј. 2. (крв на коrа) оптуживати некога за убиство. — Мијат личи своју праву крв и рану смрт на кнеза Милоша и дванаест сељана. Љуб. ли́чити се, ли̑чӣм се несврш. покр. одрицати се. — Заборавља на сој и поријекло, од свог се јата личе и стиде, мрзе му језик, старине и обичаје. Љуб.