Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ло̀вица

жтом 3, стр. 221

ло̀вица

ловица

Стална адреса

Лема

ловица

Извор

том 3, стр. 221, редослед 3

  1. 1.а.

    она која добро, вешто лови (мачка и др.).

    др. — друго
  2. 1.б.

    женска особа, ловац; исп. ловкиња.

    исп. — испореди
    — Као ловица лук низ рамена згодни је била спустила по обичају.
    Марет.
    Изненада, преплакне је ново мутно осјећање: она је добра ловица.
    Божић
  3. 2.

    ловачка пушка; исп. ловница (а). Вук Рј.

    исп. — испореди
  4. 3.

    дечја игра скривања и хватања.

    — Играла се дјеца »ловице«. Вј. 1960.
Изворни текст (OCR)
ло̀вица ж 1. а. она која добро, вешто лови (мачка и др.). б. женска особа, ловац; исп. ловкиња. — Као ловица лук низ рамена згодни је била спустила по обичају. Марет. фиг. Изненада, преплакне је ново мутно осјећање: она је добра ловица. Божић. 2. ловачка пушка; исп. ловница (а). Вук Рј. 3. дечја игра скривања и хватања. — Играла се дјеца »ловице«. Вј. 1960.