ло̀гика
логика QA: medium
Лема
логика
Извор
том 3, стр. 222, редослед 29
- 1.
(дат. ло̀гици) грч. фил наука о законима мишљења и његовим облицима: дијалектичка ~, формална ~.
- 2.а.
унутрашња условљеност, увјетованост и законитост, смисао.
— Немогуће је прозрети логику тих чаршијских узбуна.
Логика тога да је он Ратковића повукао ван, силила га је да се изјасни.
- 2.б.
схватање, расуђивање; разборитост, памет.
— bеrове мисли су искочил8 и колосека здраве логике.
Имали су ... способност да ме дотуку својом хладном рјечитошћу и логиком.
Фразе
женска ~ шаљ. и ир. расуђивање које се оснива на осећању, а не на разлозима.
Изворни текст (OCR)
ло̀гика ж (дат. ло̀гици) грч. 1. фил. наука о законима мишљења и његовим облицима: дијалектичка ~, формална ~. 2. а. унутрашња условљеност, увјетованост и законитост, смисао. — Немогуће је прозрети логику тих чаршијских узбуна. Андр. И. Логика тога да је он Ратковића повукао ван, силила га је да се изјасни. Крл. б. схватање, расуђивање; разборитост, памет. — bеrове мисли су искочил8 и колосека здраве логике. Ком. Имали су ... способност да ме дотуку својом хладном рјечитошћу и логиком. Козарч.