Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ло̀гичан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 223

ло̀гичан

логичан

Стална адреса

Лема

логичан

Извор

том 3, стр. 223, редослед 3

  1. а.

    који нужно произлази из нечега, природан, нормалан.

    — За Жида је био колективизам логичан завршетак.
    Уј.
  2. б.

    који правилно расуђује, разуман, разборит; који се не поводи за осећањима, хладан, реалан.

    — Милетић је био у свим својим радњама разложан, логичан. Петр.
  3. в.

    В. по̀гича̄р м

    в. — (после броја) век
  4. а.

    научник, учењак који се бави изучавањем логике.

  5. б.

    онај који разумно, разборито мисли.

    — Књижевни критичар треба ... да буде и логичар.
    Мил.
    Ж.
Изворни текст (OCR)
ло̀гичан, -чна, чно а. који нужно произлази из нечега, природан, нормалан. — За Жида је био колективизам логичан завршетак. Уј. б. који правилно расуђује, разуман, разборит; који се не поводи за осећањима, хладан, реалан. — Милетић је био у свим својим радњама разложан, логичан. Петр. В. по̀гича̄р м а. научник, учењак који се бави изучавањем логике. б. онај који разумно, разборито мисли. — Књижевни критичар треба ... да буде и логичар. Мил. Ж.