Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ло̀кати

несврштом 3, стр. 227

ло̀кати

локати

Лема

локати

Извор

том 3, стр. 227, редослед 17

  1. 1.а.

    пити воду или друго што житко захватајући то језиком (о псу, мачки и сл. животињама).

    сл. — слично
    — Пусто млијеко и мачке лочу.
    Тур.
  2. 1.б.

    фиr. прекомерно пити.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Сјећао се како је његов жупник локао шљивовицу као дуга.
    Јонке
    Отац му је био пијаница, непрестано је локао ракију.
    Ољ.
  3. 2.

    одроњавати, односити својим током (о води).

    — Пут ... је вијековима вода локала.
    Мат.
    Тиса га је локала и испирала дужом, докле год се могло сагледати.
    Чипл.
Изворни текст (OCR)
ло̀кати, ло̏че̄м несврш. 1. а. пити воду или друго што житко захватајући то језиком (о псу, мачки и сл. животињама). — Пусто млијеко и мачке лочу. Тур. б. фиr. пеј. прекомерно пити. — Сјећао се како је његов жупник локао шљивовицу као дуга. Јонке. Отац му је био пијаница, непрестано је локао ракију. Ољ. 2. одроњавати, односити својим током (о води). — Пут ... је вијековима вода локала. Мат. Тиса га је локала и испирала дужом, докле год се могло сагледати. Чипл.