ло̏ква
локва
Лема
локва
Извор
том 3, стр. 227, редослед 22
- 1.а.
вода која се задржи у удубљењу земље, барица.
— Киша је шкропила плочник ... стварајући локве и поточиће.
- 1.б.
течност, текућина разливена по површини чега.
— Видео сам ... читаву локву крви.
Оде поп ... дижући обадвјема рукама црну сукњу и прескачући ... пивске локве.
- 2.а.
веће удубљење у којем се скупља вода, бара.
— На испасиштима стока се поји на »локвама« од снијега који се стаче из увала.
Град се стиснуо уз море као овце уз локву.
- 2.б.
језеро.
dialectal— Уминеш ли Мељине, рт од Кумбура отвора ново ушће с десне, па и нову локву дугу до Верига, а широку до Солила.
- 2.в.
ископана ама у којој се скупља кишница за пиће, бунар; исп. чатрња, цистерна.
dialectal— Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет ... што нико не посагради локава по планини.
Изворни текст (OCR)
ло̏ква ж 1. а. вода која се задржи у удубљењу земље, барица. — Киша је шкропила плочник ... стварајући локве и поточиће. Мил. В. б. течност, текућина разливена по површини чега. — Видео сам ... читаву локву крви. Ранк. Оде поп ... дижући обадвјема рукама црну сукњу и прескачући ... пивске локве. Крањч. Стј. 2. а. веће удубљење у којем се скупља вода, бара. — На испасиштима стока се поји на »локвама« од снијега који се стаче из увала. Ђон. Град се стиснуо уз море као овце уз локву. Кал. б. покр. језеро. — Уминеш ли Мељине, рт од Кумбура отвора ново ушће с десне, па и нову локву дугу до Верига, а широку до Солила. Љуб. в. покр. ископана ама у којој се скупља кишница за пиће, бунар; исп. чатрња, цистерна. — Увијек љети, кад суша затегне, пане му на памет ... што нико не посагради локава по планини. Ћип.