ло́ла
лола
Лема
лола
Извор
том 3, стр. 228, редослед 20
- 1.а.
и м (вок. ло̑ло) човек који радо проводи време у кафани и беспосличењу, који воли ноћни живот, бекрија, скитница.
colloquial— Стара његова бећарска слава само ће се и опет подићи, оједити све друге лоле и бећаре.
- 1.б.
неваљалац, мангуп, женскар(ош).
— Газда је нека лола, развратник.
- 1.в.
реч одмила.
— Једном, држећи своје праунуче на крилу, разговараше са снахом ... »Да ли ће ме се и овај мали лола сећати?«
- 2.
подр. висок и мршав човек, дугајлија. Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
ло́ла ж и м (вок. ло̑ло) разг. 1. а. човек који радо проводи време у кафани и беспосличењу, који воли ноћни живот, бекрија, скитница. — Стара његова бећарска слава само ће се и опет подићи, оједити све друге лоле и бећаре. Коз. И. б. неваљалац, мангуп, женскар(ош). — Газда је нека лола, развратник. Матош. в. реч одмила. — Једном, држећи своје праунуче на крилу, разговараше са снахом ... »Да ли ће ме се и овај мали лола сећати?« Дом. 2. подр. висок и мршав човек, дугајлија. Вук Рј.