ло̀мача
ломача
Лема
ломача
Извор
том 3, стр. 229, редослед 5
- 1.а.
припремљена за горење или запаљена гомила дрва (на којој су у средњем веку осуђеници живи спаљивани); смртна казна спаљивањем.
— За један час подиже се сред те чистине ломача, а подаље дрвена продикаоница.
Од нас позајмише ватру и други. итаве ломаче разгореше се на свима странама.
V ви бисте данас мене сигурно осудили на ломачу.
Изгара у грчу ломача мог тијела.
- 1.б.
бреме трња или грања; сува грана. Вук Рј.
dialectal - 2.
справа за мучење.
history— Те му џелати тешком ломачом ... ломе удове.
- 3.
винова лоза која се пење уза зид или уз дрво, чардаклија, одрина. Тод.
dialectal
Изворни текст (OCR)
ло̀мача ж 1. а. припремљена за горење или запаљена гомила дрва (на којој су у средњем веку осуђеници живи спаљивани); смртна казна спаљивањем. — За један час подиже се сред те чистине ломача, а подаље дрвена продикаоница. Шен. Од нас позајмише ватру и други. итаве ломаче разгореше се на свима странама. Јак. V ви бисте данас мене сигурно осудили на ломачу. Крањч. Стј. фиг. Изгара у грчу ломача мог тијела. Уј. б. покр. бреме трња или грања; сува грана. Вук Рј. 2. ист. справа за мучење. — Те му џелати тешком ломачом ... ломе удове. Јакш. Ђ. 3. покр. винова лоза која се пење уза зид или уз дрво, чардаклија, одрина. Тод.