Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ло̀мигора

жтом 3, стр. 229

ло̀мигора

ломигора

Лема

ломигора

Извор

том 3, стр. 229, редослед 13

  1. 1.

    и м назив за козу (која се вере по гори, која ломи гору). Вук Рј.

  2. 2.

    фиг. особа спремна на све; пустолов.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Козо, ломигоро! И ти си се дигао у чету? ПреслицУ, па с бабама на прело! Кост. Л. Ја сам личка ломиrора.
    Киш
Изворни текст (OCR)
ло̀мигора ж и м 1. назив за козу (која се вере по гори, која ломи гору). Вук Рј. 2. фиг. особа спремна на све; пустолов. — Козо, ломигоро! И ти си се дигао у чету? ПреслицУ, па с бабама на прело! Кост. Л. Ја сам личка ломиrора. Киш.