ло̀мити
ломити QA: medium
Лема
ломити
Извор
том 3, стр. 229, редослед 16
- 1.
(трn. прид. ло̏мљен) несврш. употребом силе (ударањем, притиском, савијањем и сл.) уништавати целину нечега, одвајати делове нечега, раздвајати на комаде, разбијати, кршити, кидати.
— Ту су људи ломили љуту лит.
Говори с људима, пије њихово млијеко, ломи њиХов кру2.
Мирко се немирно преврће по кревету и својим немиром ломи сан госпе Ружице.
- 2.
фиг. вршити притисак на некога да поступи друкчије него што би желео; савлађивати нечији отпор.
— Ти мене на своју бразду нећеш окренути, а ја тебе и не желим ломити.
Сн је ... ломио људе преко њихових жена и дјевојака.
- 3.
фиг. излагати некога великим напорима, мучити, морити.
— ко четнике не изненадимо ноћу ... бадава смо ломили борце.
Чемер ломи ту крепку душу.
- 4.
фиг. престајати одржавати, кидати односе (с неким).
— Аустрија ни тада није рада била да с Русијом ломи и прекида.
Фразе
~ врат а) ићи по кршевиту и рђаву путу; б) ићи у зло; в) (некоме) чинити зло (некоме), упропашћавати (некога); ~ главу (гла́ве̄) бринути о чему; ~ зубе мучити се нечим ~ језик тешко и3г0- варати; ~ копља (око чега) расправљати о чему, препирати се око чега; ~ леђа, ноге мучити се; ~ погачу с ким живети с ким заједно у слози; ~ Ш1тап на д ким оштро осуђивати кога. — lе треба ... пребрзо ломити штап над задругама. Вј. 19бо; сила кола ломи у нужди, у тешкој ситуацији употребљава се свако средство ако је од користи.
ломе се кола (на некоме) каже се кад неко сноси сву одговорност и неугодне последице због неуспеха; ма се ломила небеса ма шта се догодило, ма какве препреке биле. — Неће оставити свога јуначкога вође, ма се над њиме ломила небеса.
Пододреднице
1. а. раздвајати се на делове, распадати се на комаде, разбијати се. — Сви таласи о ту хрид се ломе. Војн. фиг. У њему се из дана у дан ломило све оно што је донио из рођеног села. Јел. б. разлегати се, проламати се; одјекивати. — Пушке грме, небеса се ломе, фиска стоји младе убојнике. Њег. Слатка пјесмо, што се ломиш о брдине! Бег. 2. а. нагло мењати правац простирања, преламати се. — Свјетло се ломи при пролажењу кроз стаклену призму. Кем. Путеви се по десет пута ломе док У ријеку сађу. Сиј. фиг. Не видим! — каже ... оборене главе, а глас му се ломи. Андр. И. б. гибати се, њихати се (у ходу). — Ходала је меко, чулно и сва се у ходу ломила, као куница. Радул. 3. а. кретати се с напором по рђаву путу, преко каквих препрека и сл. — Коњаник долети трком, ломећи се по склиској стази. Нех. Ишли смо споро ... ломећи се преко некаквих ограда. Чол. б. потуцати се, лутати. — Молим ноћас од бога живот ведар и тих, да се не кидам у себи и не ломим свијетом. Андр. И. За2- вали богу што се не мораш ломити по морУ. Кум. 4. фиг. а. трудити се, мучити се. — Он се ломио и кубурио којекако све док ... није нашао инструкцију. Кол. б. (око некога) отимати се, борити се за нечију наклоност, обигравати око некога, наметати се некоме. — Сеоски су се момци ломили око ње. Коч. 5. фиг. колебати се при доношењу одлуке, двоумити се. — Док се књаз Милош ломио, букне устанак у Јасеници. Цвиј
Изворни текст (OCR)
ло̀мити, -ӣм (трn. прид. ло̏мљен) несврш. 1. употребом силе (ударањем, притиском, савијањем и сл.) уништавати целину нечега, одвајати делове нечега, раздвајати на комаде, разбијати, кршити, кидати. — Ту су људи ломили љуту лит. Љуб. Говори с људима, пије њихово млијеко, ломи њиХов кру2. Наз. фиг. Мирко се немирно преврће по кревету и својим немиром ломи сан госпе Ружице. Михољ. 2. фиг. вршити притисак на некога да поступи друкчије него што би желео; савлађивати нечији отпор. — Ти мене на своју бразду нећеш окренути, а ја тебе и не желим ломити. Моск. Сн је ... ломио људе преко њихових жена и дјевојака. Божић. 3. фиг. излагати некога великим напорима, мучити, морити. — ко четнике не изненадимо ноћу ... бадава смо ломили борце. Чол. Чемер ломи ту крепку душу. Матош. 4. фиг. престајати одржавати, кидати односе (с неким). — Аустрија ни тада није рада била да с Русијом ломи и прекида. Нов.