Одредница

ло̂м

мтом 3, стр. 228

ло̂м

лом

Лема

лом

Извор

том 3, стр. 228, редослед 28

  1. 1.а.

    (лок. ло̀му) врло јак звук који се чује при удару или ломљењу тврдих предмета, ломљава.

    лок. — локатив
    — У чести се зачу неки лом: шушти лишће, крши се сувад, иде нешто крупно. Рј.
  2. 1.а.

    Врата се наједном провалише с гласним ломом. Мил.

    с — средњи род
  3. 1.б.

    фиг. жестока свађа, бука, граја.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Због ње је многа жена оплакала, а муж је правио лом по кући.
    Ћоп.
  4. 2.

    хрпа, гомила поломљених или без икаква реда набацаних предмета, крш.

    — Рујна свјетлост бљесне кроз тај лом, заслијепивши ми чула.
    Комб.
    У лому ствари, оружја и лешева, седела је жена прислоњена уза зид.
    Ћос. Д.
  5. 3.а.

    слом, пропаст.

    — Порта ... се бојала да ће услед Наполеонова лома састати се европски конгрес.
    Нов.
  6. 3.б.

    прекид, раскид, ломљење.

    — Напрасан лом можда би нам донео више суза него радости.
    Шапч.
  7. 4.а.

    место где је нешто сломљено; прелом, ломљење: ~ руке, ~ ноге.

    — Сабаља звекет, копаља лом.
    Јакш. Ђ.
  8. 4.б.

    површина преломљеног места.

    — Бијело жељезо има бијели лом, листићаве је структуре.
    Кем.
  9. 5.

    прелом зрака (светлосних, рентгенских и сл.) при прелажењу из једне средине у другу, рефракција.

    physics
    физ. — физикасл. — слично
  10. 6.

    бот в. павит. Сим. Реч.

    в. — (после броја) век

Фразе

направити ~ изазвати скандал.
Изворни текст (OCR)
ло̂м, ло̏ма м (лок. ло̀му) 1. а. врло јак звук који се чује при удару или ломљењу тврдих предмета, ломљава. — У чести се  зачу неки лом: шушти лишће, крши се сувад, иде нешто крупно. Рј. А. Врата се наједном провалише с гласним ломом. Мил. В. б. фиг. жестока свађа, бука, граја. — Због ње је многа жена оплакала, а муж је правио лом по кући. Ћоп. 2. хрпа, гомила поломљених или без икаква реда набацаних предмета, крш. — Рујна свјетлост бљесне кроз тај лом, заслијепивши ми чула. Комб. У лому ствари, оружја и лешева, седела је жена прислоњена уза зид. Ћос. Д. 3. а. слом, пропаст. — Порта ... се бојала да ће услед Наполеонова лома састати се европски конгрес. Нов. б. прекид, раскид, ломљење. — Напрасан лом можда би нам донео више суза него радости. Шапч. 4. а. место где је нешто сломљено; прелом, ломљење: ~ руке, ~ ноге. — Сабаља звекет, копаља лом. Јакш. Ђ б. површина преломљеног места. — Бијело жељезо има бијели лом, листићаве је структуре. Кем. 5. физ. прелом зрака (светлосних, рентгенских и сл.) при прелажењу из једне средине у другу, рефракција. 6. бот в. павит. Сим. Реч.