Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лопа̀тати

несврштом 3, стр. 232

лопа̀тати

лопатати

Лема

лопатати

Извор

том 3, стр. 232, редослед 12

  1. 1.

    убацивати, превртати или пребацивати лопатом; вејати бацајући лопатом увис.

    — Лопатао је у отворену пећ угљен.
    Крл.
    Лопатао је равномерним замасима јечмену плеву.
    Рад. Д.
  2. 2.

    ударати, захватати лопатицама, перима.

    — Слушао је точкове пароброда како лопатају воду.
    Крл.
  3. 3.

    падати у крупним пахуљицама (о снегу).

    — Поче да лопата снијег црн и крупан.
    Наз.
  4. 4.

    фиг. погрд. причати којешта, брбљати. Бак. Реч.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
Изворни текст (OCR)
лопа̀тати, -а̄м несврш. 1. убацивати, превртати или пребацивати лопатом; вејати бацајући лопатом увис. — Лопатао је у отворену пећ угљен. Крл. Лопатао је  равномерним замасима јечмену плеву. Рад. Д. 2. ударати, захватати лопатицама, перима. — Слушао је точкове пароброда како лопатају воду. Крл. 3. падати у крупним пахуљицама (о снегу). — Поче да лопата снијег црн и крупан. Наз. 4. фиг. погрд. причати којешта, брбљати. Бак. Реч.