Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ло́по̄в

мтом 3, стр. 233

ло́по̄в

лопов

Лема

лопов

Извор

том 3, стр. 233, редослед 7

  1. 1.а.

    маџ. онај који краде, лупеж, крадљивац.

    — И лопов и варалица је био.
    Шен.
    Лопове један, показаћу ти ја како се жене краду!
    Трифк.
  2. 1.б.

    нитков.

    — Читав је свијет један велики лопов.
    Донч.
  3. 2.

    хип. лола, препредењак, мангуп.

    хип. — хипокористика, одмила
    — А Пава Циганин
    — лопов
    — нагнуо се ... па му свира у само ухо.
    Ивак.
    Станите, лопови једни!
    — раздрагано се бранио момак од те необуздане и разигране псеће љубави.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
ло́по̄в, -ова м маџ. 1. а. онај који краде, лупеж, крадљивац. — И лопов и варалица је био. Шен. Лопове један, показаћу ти ја како се жене краду! Трифк. б. нитков. — Читав је свијет један велики лопов. Донч. 2. хип. лола, препредењак, мангуп. — А Пава Циганин — лопов — нагнуо се ... па му свира у само ухо. Ивак. Станите, лопови једни! — раздрагано се бранио момак од те необуздане и разигране псеће љубави. Ћоп.