ло́ћа

лоћа

Лема

лоћа

Извор

том 3, стр. 235, редослед 11

—
погрд. лења и прљава разуздано, разблудно. Р-К Реч.
dialectal
покр. — покрајинскипогрд. — погрдно
женска особа; неморална жена; неваљалица.
— Носио и он одело док се није спанђао с другом, с оном лоћом касирком, па побегао у Софију.
Срем.
ло́ћати се, ло̑ћа̄м се несврш. живети

Изворни текст (OCR)

ло́ћа ж покр. погрд. лења и прљава женска особа; неморална жена; неваљалица. — Носио и он одело док се није спанђао с другом, с оном лоћом касирком, па побегао у Софију. Срем. ло́ћати се, ло̑ћа̄м се несврш. живети разуздано, разблудно. Р-К Реч.