лу̑б
луб
Лема
луб
Извор
том 3, стр. 235, редослед 24
- 1.
(лок. лу́бу) спољашњи, вањски слој коре дрвета; одлупљена, одваљена кора дрвета.
— Просипо̑ је прве капи ... бор из луба.
Колибе, покривене кровином или лубом, допуњавале су мој имагинарни пејзаж.
- 2.
део обуће око пете; чврста обла подлога, оквир нечега.
— Неки је упорно зурио у лубове својих ципела.
Луб камилавке је готов, само да се покрије памуком и црним каШмиром.
- 3.
лу̑к.
— У лубу ребара водоравно се попречио обруч несавладљив и крут, као да је од челика.
Изворни текст (OCR)
лу̑б м (лок. лу́бу) 1. спољашњи, вањски слој коре дрвета; одлупљена, одваљена кора дрвета. — Просипо̑ је прве капи ... бор из луба. Наз. Колибе, покривене кровином или лубом, допуњавале су мој имагинарни пејзаж. Вучо. 2. део обуће око пете; чврста обла подлога, оквир нечега. — Неки је упорно зурио у лубове својих ципела. Ћоп. Луб камилавке је готов, само да се покрије памуком и црним каШмиром. Ранк. 3. лу̑к. — У лубу ребара водоравно се попречио обруч несавладљив и крут, као да је од челика. Рад. Д.