Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу̑ги̏

мтом 3, стр. 236

лу̑ги̏

луги

Лема

луги

Извор

том 3, стр. 236, редослед 23

  1. 1.

    (лок. лу́гу; мн. лу̏гови, песн лу̑зи) шумица, гај (обично од лиснатог дрвећа).

    лок. — локативмн. — множина
    — Лугове црнобарске знам као својих пет прста.
    Вес.
    Птице живахнуле по цвркутним лузима.
    Матош
  2. 2.

    божићно дрво, јелка.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Баш ми је жао за ову лијепу јелу ... али шта ћу ..јер жели правити луг по старом обича у. Бал.
  3. 3.

    бара, рит. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
лу̑ги̏ м (лок. лу́гу; мн. лу̏гови, песн. лу̑зи) 1. шумица, гај (обично од лиснатог дрвећа). — Лугове црнобарске знам као својих пет прста. Вес. Птице живахнуле по цвркутним лузима. Матош. 2. покр. божићно дрво, јелка. — Баш ми је жао за ову лијепу јелу ... али шта ћу ..јер жели правити луг по старом обича у. Бал. 3. покр. бара, рит. Вук Рј.