Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу̀да̄к

мтом 3, стр. 237

лу̀да̄к

лудак

Стална адреса

Лема

лудак

Извор

том 3, стр. 237, редослед 16

  1. 1.

    (вок. лу̏да̄че, мн. луда́ци) = луђак 1. луд човек, душевни болесник, умоболник.

    вок. — вокативмн. — множина
    — Од чудног смијеха пуцају лудаци.
    Уј.
  2. 2.а.

    глупак, будала.

    — Зар ниси видео овцу, лудаче!
    — викну отац.
    Дом.
    Ви знате да му је стриц ... лудак и чудак.
    Шен.
  3. 2.б.

    човек опаке нарави, љут, бесан човек.

    — Чуо сам, онај лудак, Богосав ... шта је радио ... чак вам претио мојим именом.
    Ранк.
  4. 3.

    онај који служи за увесељавање.

    — Хоће да ми метне на главу капу од хартије и на мене обеси прапорце лудака.
    Дуч.
Изворни текст (OCR)
лу̀да̄к, -а́ка м (вок. лу̏да̄че, мн. луда́ци) = луђак 1. луд човек, душевни болесник, умоболник. — Од чудног смијеха пуцају лудаци. Уј. 2. а. глупак, будала. — Зар ниси видео овцу, лудаче! — викну отац. Дом. Ви знате да му је стриц ... лудак и чудак. Шен. б. човек опаке нарави, љут, бесан човек. — Чуо сам, онај лудак, Богосав ... шта је радио ... чак вам претио мојим именом. Ранк. 3. онај који служи за увесељавање. — Хоће да ми метне на главу капу од хартије и на мене обеси прапорце лудака. Дуч.