лу̏да
луда
Лема
луда
Извор
том 3, стр. 237, редослед 13
- 1.а.
и м умно поремећена, душевно оболела особа.
— Сеоска луда потрчао је у село да јави долазак пророка.
Да сам избо среског начелника ... али ме срамота што сам јадног луду избо.
- 1.б.
ограничена, глупа особа, будала; лаковерна, наивна особа.
— Знам да ме многи држе за луду, за чудака.
Нађи ти друге луде које ће ти веровати. Петр.
- 1.в.
А ја, луда, мишљах да је вјерна и севдах сам у небо јој ково̑. Огр.
- 2.
особа која служи за увесељавање.
pejorative— Хоћеш да будеш тамо луда газдинских синова.
- 3.
реч одмила.
— Ћути, лудо моја, како те не воли? Сви те воле.
Фразе
дворска ~ в. дворска будала, уз будала (изр.).
Изворни текст (OCR)
лу̏да ж и м 1. а. умно поремећена, душевно оболела особа. — Сеоска луда ... потрчао је у село да јави долазак пророка. Дуч. Да сам избо среског начелника ... али ме срамота што сам јадног луду избо. Шуб. б. ограничена, глупа особа, будала; лаковерна, наивна особа. — Знам да ме многи држе за луду, за чудака. Шен. Нађи ти друге луде које ће ти веровати. Петр. В. А ја, луда, мишљах да је вјерна и севдах сам у небо јој ково̑. Огр. 2. пеј. особа која служи за увесељавање. — Хоћеш да будеш тамо луда газдинских синова. Берт. 3. реч одмила. — Ћути, лудо моја, како те не воли? Сви те воле. Лаз. Л.