Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу́дети

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 238

лу́дети

лудети

Лема

лудети

Извор

том 3, стр. 238, редослед 18

  1. 1.

    ијек. лу́дјети, несврш. 1 постајати луд, губити памет.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — У моме реду почела да луди нека жена. Викала је: »Гори!«
    Гор.
    Зар нисам гледао како тифусари луде и умиру.
    Ђур.
  2. 2.

    лудовати (1, 2).

    — Дуго се није застало, дуго се лудело, причало без размишљања.
    Ђур.
    Зато су и момци да за цуром луде.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
лу́дети, -ӣм, ијек. лу́дјети, несврш. 1. постајати луд, губити памет. — У моме реду почела да луди нека жена. Викала је: »Гори!« Гор. Зар нисам гледао како тифусари луде и умиру. Ђур. 2. лудовати (1, 2). — Дуго се није застало, дуго се лудело, причало без размишљања. Ђур. Зато су и момци да за цуром луде. Вел.