Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лудо̀вати

несврштом 3, стр. 239

лудо̀вати

лудовати

Лема

лудовати

Извор

том 3, стр. 239, редослед 11

  1. 1.

    чинити лудости, понашати се неразумно; лудирати се.

    — Каже му да не лудује, да се чува, да мисли на породицу.
    Чол.
    Жељезничким спиралним пругама лудују моторни влакови.
    Бат.
  2. 2.

    (за ким, за чим) гајити, осећати велику љубав према коме (чему), страсно волети, силно, јако волети, желети.

    — Марко је лудовао за коњима.
    Сек.
    ВИдио сам: воли га и лудује за њим.
    Ивак.
  3. 3.

    необ. в. лудети (1).

    необ. — необичнов. — (после броја) век
    — Ја се мучим, ја лудујем, ја сам смрвљена.
    Вас.
Изворни текст (OCR)
лудо̀вати, лу̀дује̄м несврш. 1. чинити лудости, понашати се неразумно; лудирати се. — Каже му да не лудује, да се чува, да мисли на породицу. Чол. фиг. Жељезничким спиралним пругама лудују моторни влакови. Бат. 2. (за ким, за чим) гајити, осећати велику љубав према коме (чему), страсно волети, силно, јако волети, желети. — Марко је лудовао за коњима. Сек. ВИдио сам: воли га и лудује за њим. Ивак. 3. необ. в. лудети (1). — Ја се мучим, ја лудујем, ја сам смрвљена. Вас.