Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лудо̀смијаст

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 239

лудо̀смијаст

лудосмијаст

Лема

лудосмијаст

Извор

том 3, стр. 239, редослед 23

  1. —

    (ијек.) индив. који се незадрживо, лудачки смеје.

    ијек. — ијекавскииндив. — индивидуално
    — Отишле су журно, као да односе своју дјецу од приљепа лудосмијастог Гавранова.
    Божић
Изворни текст (OCR)
лудо̀смијаст, -а, -о (ијек.) индив. који се незадрживо, лудачки смеје. — Отишле су журно, као да односе своју дјецу од приљепа лудосмијастог Гавранова. Божић.