Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу̏до̄ст

жтом 3, стр. 239

лу̏до̄ст

лудост

Лема

лудост

Извор

том 3, стр. 239, редослед 25

  1. 1.

    (лок. лудо̀сти и лу̏дости) неразуман, непромишљен чин, поступак.

    лок. — локатив
    — Дај се разлогу ... и немој да понављаш сличне лудости.
    Цар М.
    Натјерат ћете ме да учиним лудост!
    Франг.
  2. 2.а.

    одсуство разборитости, неурачунљивост; наивност, незрелост.

    — Сувременици су били изненађени лудостима у овом делу исто као ми данас.
    Поп. П.
    Дјечак уз море играчке гради од пјеска у својој лудости.
    М-И
  3. 2.б.

    душевна поремећеност, лудило.

    — Мислим да сам нашао гдје Хамлетовој лудости је узрок.
    Богд.
Изворни текст (OCR)
пу̏до̄ст, -ости ж (лок. лудо̀сти и лу̏дости) 1. неразуман, непромишљен чин, поступак. — Дај се разлогу ... и немој да понављаш сличне лудости. Цар М. Натјерат ћете ме да учиним лудост! Франг. 2. а. одсуство разборитости, неурачунљивост; наивност, незрелост. — Сувременици су  били изненађени лудостима у овом делу исто као ми данас. Поп. П. Дјечак уз море играчке гради од пјеска у својој лудости. М-И. б. душевна поремећеност, лудило. — Мислим да сам нашао гдје Хамлетовој лудости је узрок. Богд.