Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу̀жина

жтом 3, стр. 240

лу̀жина

лужина

Лема

лужина

Извор

том 3, стр. 240, редослед 16

  1. 1.

    аугм. од луг, шумарак

    аугм. — аугментатив
    — У планини пева пастир ... одјекује гора и лужина.
    Јакш. Ђ.
  2. 2.

    мочварно, подводно земљиште, мочвара.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине.
    Њег.
Изворни текст (OCR)
лу̀жина ж 1. аугм. од луг, шумарак. — У планини пева пастир ... одјекује гора и лужина. Јакш. Ђ. 2. покр. мочварно, подводно земљиште, мочвара. — Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине. Њег.