Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу̏кав

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 241

лу̏кав

лукав

Лема

лукав

Варијанте

лу̀кав

Извор

том 3, стр. 241, редослед 2

  1. а.

    који крије праве мисли и осећања, обично с намером да превари или надмудри, препреден.

    с — средњи род
    — У разrовору је био врло опрезан и лукав као лИсица.
    Ранк.
  2. б.

    који показује, испољава лукавост.

    — Лукав смијешак трепери јој на уснама.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
лу̏кав и лу̀кав, -а, -о а. који крије праве мисли и осећања, обично с намером да превари или надмудри, препреден. — У разrовору је био врло опрезан и лукав као лИсица. Ранк. б. који показује, испољава лукавост. — Лукав смијешак трепери јој на уснама. Сим.