лу́ка

лука

Лема

лука

Извор

том 3, стр. 241, редослед 1

1.а.
увала на морској обали с лукобраном где пристају бродови, пристаниште.
с — средњи род
— Коначно је пристао у луци кршћанске филозофије.
Водн.
1.б.
фиг. место одмора и спаса, прибежиште.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— А ово тијело и на одру пати: за њ нема смрти, ни мира, ни луке. Поп.
1.в.
Дао се на посао да ту породичну луку све боље осигура. Поп. Ј.
2.
земљиште (крај реке).
— И видио луке бих травне.
Наз.
И мени је запело око за ону ливаду у луци.
Глиш.

Фразе

ваздушна, зрачна ~ аеродром; жива ~ лука отворена за саобраћај; мртва ~ природна увала заштићена од ветра и подесна за пристајање бродова у случају невремена; слободна ~ лука за смештај и претовар робе без плаћања царине.

Изворни текст (OCR)

лу́ка ж 1. а. увала на морској обали с лукобраном где пристају бродови, пристаниште. — фиг. Коначно је пристао у луци кршћанске филозофије. Водн. б. фиг. место одмора и спаса, прибежиште. — А ово тијело и на одру пати: за њ нема смрти, ни мира, ни луке. Поп. В. Дао се на посао да ту породичну луку све боље осигура. Поп. Ј. 2. земљиште (крај реке). — И видио луке бих травне. Наз. И мени је запело око за ону ливаду у луци. Глиш.