Одредница

лу́пати

несврштом 3, стр. 244

лу́пати

лупати

Лема

лупати

Извор

том 3, стр. 244, редослед 18

  1. 1.а.

    ударати, тући у што, по чему производећи буку.

    — Точи као из кабла ... лупа у наша стакла.
    Уј.
    Милан се осмели и поче јако лупати на врата.
    Чипл.
  2. 1.б.

    оглашавати се звуком.

    — Негдје је лупало звоно.
    Рист.
  3. 2.

    разбијати, ломити.

    — Јупа све што му падне шака.
    Дом.
  4. 3.

    гађати, тући из оружја.

    — Почет ће лупати по прелазу рече срдито генерал].
    Крањч. Стј
    Један бацач лупао је око Мурђинова.
    Лал.
  5. 4.

    куцати јако и убрзано (о срцу).

    — Срце ми врло лупа у грудима.
    М-И
  6. 5.

    забијати, укуцавати. фиг. Ја нијесам лупао у срце клинове покајања. П 1939.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  7. 6.

    говорити бесмислице, лупетати.

    — Та престани једном ... Шта ти је те лупаш којешта?
    Глиш.
    Воле пуно да говоре ... да лупају смушене ствари.
    Сим.
  8. 7.

    тући; побеђивати.

    colloquial
    — Важно је шта ће се о мени чути кад станемо лупати Немце.
    Поп. Ј.
    Неко вријеме лупали су по Енглезима, називајући их жбирима. Iар Е.

Фразе

то му се лупа о главу то му се свети, испашта због тога; ~ главу чиме (~ главом) мучити се око чега, напорно размишљати о нечем, решавати какво тешко питање.
Изворни текст (OCR)
лу́пати, лу̑па̄м несврш. 1. а. ударати, тући у што, по чему производећи буку. — Точи као из кабла ... лупа у наша стакла. Уј. Милан се осмели и поче јако лупати на врата. Чипл. б. оглашавати се звуком. — Негдје је лупало звоно. Рист. 2. разбијати, ломити. — Јупа све што му падне шака. Дом. 3. гађати, тући из оружја. — Почет ће лупати по прелазу рече срдито генерал]. Крањч. Стј. Један бацач лупао је око Мурђинова. Лал. 4. куцати јако и убрзано (о срцу). — Срце ми врло лупа у грудима. М-И. 5. забијати, укуцавати. фиг. Ја нијесам лупао у срце клинове покајања. П 1939. 6. говорити бесмислице, лупетати. — Та престани једном ... Шта ти је те лупаш којешта? Глиш. Воле пуно да говоре ... да лупају смушене ствари. Сим. 7. разг. тући; побеђивати. — Важно је шта ће се о мени чути кад станемо лупати Немце. Поп. Ј. фиг. Неко вријеме лупали су по Енглезима, називајући их жбирима. Iар Е.