Одредница

лу̏пити

сврштом 3, стр. 245

лу̏пити

лупити

Лема

лупити

Извор

том 3, стр. 245, редослед 8

  1. 1.а.

    ударити у што по чему произвевши буку; огласити се хупом, треском.

    — Гуслам лупи о земљицу црну!
    Прер.
    Бежи ... тамо некаква врата лупише!
    Ком.
  2. 1.б.

    ударити кога чиме (да осети бол).

    — За час прасне, па онда лупи чиме дохвати.
    Вес.
    Пази само да те садржај те књиге не лупи по глави.
    Фелд.
  3. 1.в.

    ударити о што (при паду), ударити се.

    — Челом о земљицу лупи.
    М-И
  4. 1.г.

    погодити, згодити.

    — Куршум лупи у буково дебло.
    Ранк.
    И још нас лупи гибаница, као да смо команданти корпуса.
    Ћос. Д.
  5. 2.

    изненада ући, банути, рупити.

    — Све се то заборавља кад неки стручњак лупи пред статистику.
    Дом.
  6. 3.

    избити, откуцати.

    — Лупит ће подне, а ручак неће бити готов, па ето срамоте!
    Ивак.
  7. 4.

    бацити карту у игри, заиграти.

    — Требало је ... да онда лупим зеленим краљем.
    Јонке
  8. 5.

    фиг. рећи нешто непромишљено, неку бесмислицу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Увек би понешто лупила ... и често би тиме друштво у неприлику доводила.
    Срем.
    Ти си то нехотице лупио, отело ти се.
    Л-К

Фразе

~ главом о зид доћи сувише касно до сазнања о нечему неповољном.

Пододреднице

~ се

повр. задати самом себи ударац; пљеснути се, ударити се. — Одједном као да је нешто заборавио, лупи се по челу и отрчи. Мар

повр. задати самом себи ударац; пљеснути се, ударити се.
Изворни текст (OCR)
лу̏пити, -ӣм сврш. 1. а. ударити у што по чему произвевши буку; огласити се хупом, треском. — Гуслам лупи о земљицу црну! Прер. Бежи ... тамо некаква врата лупише! Ком. б. ударити кога чиме (да осети бол). — За час прасне, па онда лупи чиме дохвати. Вес. фиг. Пази само да те садржај те књиге не лупи по глави. Фелд. в. ударити о што (при паду), ударити се. — Челом о земљицу лупи. М-И. г. погодити, згодити. — Куршум лупи у буково дебло. Ранк. фиг. И још нас лупи гибаница, као да смо команданти корпуса. Ћос. Д. 2. изненада ући, банути, рупити. — Све се то заборавља кад неки стручњак лупи пред статистику. Дом. 3. избити, откуцати. — Лупит ће подне, а ручак неће бити готов, па ето срамоте! Ивак. 4. бацити карту у игри, заиграти. — Требало је ... да онда лупим зеленим краљем. Јонке. 5. фиг. рећи нешто непромишљено, неку бесмислицу. — Увек би понешто лупила ... и често би тиме друштво у неприлику доводила. Срем. Ти си то нехотице лупио, отело ти се. Л-К.