Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу́тати

несврштом 3, стр. 246

лу́тати

лутати

Стална адреса

Лема

лутати

Извор

том 3, стр. 246, редослед 7

  1. 1.

    ићи без циља, тумарати.

    — Лутали бисмо по старој обртничкој четврти.
    Шкреб
    Селом успорено лутају женска нарицања.
    Ћос. Д.
  2. 2.а.

    кретати се погрешним правцем; ићи тамо-амо тражећи прави пут.

    — Дуго си на лађи лутао скупа с друговима.
    М-И
    Јер лута ово срце, а оно не зна пута.
    Уј.
  3. 2.б.

    не налазити прави пут у неком интелектуалном послу.

    — У хаосу идеја и осећања Марковић лута и поводећи се ступа у живот.
    Скерл.
  4. 3.

    фиг. кружити (о погледу), блудити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Поглед јој лута уоколо.
    Ћип.
    Очи му лутају као да нешто тражи.
    Мих.
Изворни текст (OCR)
лу́тати, лу̑та̄м несврш. 1. ићи без циља, тумарати. — Лутали бисмо по старој обртничкој четврти. Шкреб. фиг. Селом успорено лутају женска нарицања. Ћос. Д. 2. а. кретати се погрешним правцем; ићи тамо-амо тражећи прави пут. — Дуго си на лађи лутао скупа с друговима. М-И. фиг. Јер лута ово срце, а оно не зна пута. Уј. б. не налазити прави пут у неком интелектуалном послу. — У хаосу идеја и осећања Марковић лута и поводећи се ступа у живот. Скерл. 3. фиг. кружити (о погледу), блудити. — Поглед јој лута уоколо. Ћип. Очи му лутају као да нешто тражи. Мих.