Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу́чац

мтом 3, стр. 248

лу́чац

лучац QA: medium

Лема

лучац

Извор

том 3, стр. 248, редослед 3

  1. 1.а.

    (ген. мн. лу̑ча̄ца̄) предмет лучног облика. гудало.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Она грчевито привуче Ђорђа к себи да су му пале гусле и лучац.
    Коз. Ј.
    Мој газда ме притисну на прса и потегну лучцем.
    Матош
  2. 1.б.

    дрвени лук на колевци, чело главе.

    — Она је саздана за бдјења слатка крај колијевке, с челом на лучцу.
    Вуков.
  3. 1.в.

    дршка на котлу, бакрачу.

    — Скиде капу с главе и њоме обави гвоздени лучац да заштити руку.
    Лал.
  4. 2.

    део саднице винове лозе који се ставља у земљу.

    — Одреже прут винове лозе] ... положи, готово у полукругУ, пруту лучаЦ. 1а3.
Изворни текст (OCR)
лу́чац, -чца м (ген. мн. лу̑ча̄ца̄) 1. предмет лучног облика. а. гудало. — Она грчевито привуче Ђорђа к себи да су му пале гусле и лучац. Коз. Ј. Мој газда ме притисну на прса и потегну лучцем. Матош. б. дрвени лук на колевци, чело главе. — Она је саздана за бдјења слатка крај колијевке, с челом на лучцу. Вуков. в. дршка на котлу, бакрачу. — Скиде капу с главе и њоме обави гвоздени лучац да заштити руку. Лал. 2. део саднице винове лозе који се ставља у земљу. — Одреже прут винове лозе] ... положи, готово у полукругУ, пруту лучаЦ. 1а3.