Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу́чити

несврштом 3, стр. 248

лу́чити

лучити

Лема

лучити

Извор

том 3, стр. 248, редослед 14

  1. 1.а.

    одвајати, раздвајати, делити, издвајати.

    — Спавао сам у близини жене од које ме је лучио само зид сусједне собе.
    Кос.
  2. 1.б.

    правити разлику (између два лица или предмета која се пореде); уочавати, запажати разлику, разликовати.

    — Синовца је... гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова.
    Ћип.
    Временом постаје скоро немогуће лучити нужну од ненужне лажи.
    Дав.
  3. 2.

    раздвајати, одвајати, издвајати (стоку намењену трговини или у друге сврхе).

    — Вршачки трговац пође у село да лучи свиње.
    Скерл.
    Док се благо лучило, договоре састанак код ... штагља.
    Гор.
  4. 3.

    физиол. испуштати из себе (састојке, честице и сл.); уклањати, одстрањивати, извлачити.

    физиол. — физиологија, физиолошкисл. — слично
    — Гујавице ... луче и свјетлуцаву слуз.
    Финк
    Смолу је због великих врућина дрвеће лучило више но обично.
    Кнеж. Л.
    Цветни прах ... лучи из човечијег тела штетне састојке који утичу на појаву старења. Б 1958.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. према лучити (1а). — Да се нијесмо лучили ... и осамили ... не би нас туђин притискивао. Љуб. 2. растајати се, раздвајати се. — Друговасмо и пријатељи бијасмо: сад се лучимо. Кур. Од заставника сад се жена лучи. Марк. Ф

уз. повр. према лучити (1а).растајати се, раздвајати се.
Изворни текст (OCR)
лу́чити, лу̂чӣм несврш. 1. а. одвајати, раздвајати, делити, издвајати. — Спавао сам у близини жене од које ме је лучио само зид сусједне собе. Кос. б. правити разлику (између два лица или предмета која се пореде); уочавати, запажати разлику, разликовати. — Синовца је... гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова. Ћип. Временом постаје скоро немогуће лучити нужну од ненужне лажи. Дав. 2. раздвајати, одвајати, издвајати (стоку намењену трговини или у друге сврхе). — Вршачки трговац пође у село да лучи свиње. Скерл. Док се благо лучило, договоре састанак код ... штагља. Гор. 3. физиол. испуштати из себе (састојке, честице и сл.); уклањати, одстрањивати, извлачити. — Гујавице ... луче и свјетлуцаву слуз. Финк. Смолу је због великих врућина дрвеће лучило више но обично. Кнеж. Л. Цветни прах ... лучи из човечијег тела штетне састојке који утичу на појаву старења. Б 1958.