Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу̑чнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 248

лу̑чнӣ

лучни

Лема

лучни

Извор

том 3, стр. 248, редослед 21

  1. —

    који се односи на лу̑к, који је у облику лука, повијен, полукружан.

    Пред једним од оних турских лучних мостова ... хучао је Дрим.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
лу̑чнӣ, -а̄, -о̄ који се односи на лу̑к, који је у облику лука, повијен, полукружан. — Пред једним од оних турских лучних мостова ... хучао је Дрим. Вес.