лу̑ч
луч
Лема
луч
Извор
том 3, стр. 247, редослед 24
- 1.а.
(мн. лу́чеви) и лу̑чи ж (мн. лу̑чи, ген. лу́чӣ) а. боровина, борово дрво (за потпаљивање ватре).
— Газдарице ... више воле ... луч за потпалу но да се муче и дува у у димњиви, сирови ситнеж. Рад.
- 1.б.
светиљка од боровине, буктиња; светиљка уопште.
— Под веселом праскајућом лучи сјеђаше уз господара много већи господин.
И уједанпут засја се цијели перивој ... од хиљада електричних лучи.
Још до у касну ноћ радило се при лучу.
- 2.
фиг. луча (2).
— Ја сам био луч слободе кроз толике таме.
Нека засја ... луч просвјете, знања и уљуђености!
- 3.
фиг. песн. око.
— Саферу, што вођаше влаха, луч из главе један изби.
- 4.
врста бОра.
botany
Изворни текст (OCR)
лу̑ч, лу́ча м (мн. лу́чеви) и лу̑чи ж (мн. лу̑чи, ген. лу́чӣ) 1. а. боровина, борово дрво (за потпаљивање ватре). — Газдарице ... више воле ... луч за потпалу но да се муче и дува у у димњиви, сирови ситнеж. Рад. Д. б. светиљка од боровине, буктиња; светиљка уопште. — Под веселом праскајућом лучи сјеђаше уз господара много већи господин. Шен. И уједанпут засја се цијели перивој ... од хиљада електричних лучи. Том. Још до у касну ноћ радило се при лучу. Андр. И. 2. фиг. луча (2). — Ја сам био луч слободе кроз толике таме. Змај. Нека засја ... луч просвјете, знања и уљуђености! Ђал. 3. фиг. песн. око. — Саферу, што вођаше влаха, луч из главе један изби. Маж. И. 4. бот. врста бОра.