лу̏ђӣ
луђи
Лема
луђи
Извор
том 3, стр. 237, редослед 12
- 1.а.
-е̄) а. умно поремећен, душевно болестан.
— Веле да је изгубио памћење и да је помало луд.
И тако почеше сумануте, луде, помахнитале ... приводити Никанору.
- 1.б.
глуп, непромишљен, неразуман; неуравнотежен, пуст.
— Помисли шта је урадио луди Никола
— обријао бркове и уписао се у буршеве.
- 2.
који је изван себе од узбуђења, који не влада собом, избезумљен.
— Како је̑ већ био луд од свега тога, почео је на ходнику викати.
Око њега је скакао мајор Куковић ... сав ускиптио, запјенушен, луд.
- 3.
малолетан, недорастао, незрео, неискусан; лаковеран, наиван.
— ДржаХ се пред њом као лудо дијете.
Млад сам био и луд и нисам знао ... да тај ђаво ... шапуће по цијелом свијету.
Луда женска глава! Вјерује Турчиновом обећању. КН 1957.
- 4.а.
фиг. жесток, силан, страшан.
— Осу се луда паљба.
Ветар је бивао све луђи. Ћос.
- 4.б.
необуздан, неукротив.
— Тиме је и превише луда наглост моје лакоумне младости наплаћена. Ков.
- 4.а.
А. Осјетио је неку луду жељу ... да је Уну прегази. Мил.
- 5.а.
фиr. бесмислен; неостварљив.
— Допуштао је себи најлуђе снове. Ћос.
- 5.б.
Манух се луда посла. Ћос.
- 5.б.
чудноват, несхватљив.
— Новина ... није баш волио ... понајвише ... због лудог ... правописа француског и енглеског.
Дани су освитали све луђи од луђer.
- 5.в.
неочекиван, невероватан; велик, изузетан.
— Луд случај бацио га је на самртничку постељу.
Послужи ме луда срећа.
- 6.а.
који служи за расад (о поврћу): ~ зеље, ~ паприке. Вук Рј.
dialectal - 6.б.
неслан, неукусан. Вук Рј.
Фразе
бити ~ за ким (чим) силно волети кога (што); ~ кућа. нар. хаотично стање; не буди ~ разг. каже се некоме у жељи да прилагоди своје поступке стварности; обећање лудом ра довање не треба се ослањати на обећања; прави се ~ претвара се да не зна, не чује, не види, не разуме.
Изворни текст (OCR)
лу̏ђӣ, -а̄, -е̄) 1. а. умно поремећен, душевно болестан. — Веле да је изгубио памћење и да је помало луд. Хорв. И тако почеше сумануте, луде, помахнитале ... приводити Никанору. Чипл. б. глуп, непромишљен, неразуман; неуравнотежен, пуст. — Помисли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве. Лаз. Л. 2. који је изван себе од узбуђења, који не влада собом, избезумљен. — Како је̑ већ био луд од свега тога, почео је на ходнику викати. Јонке. Око њега је скакао мајор Куковић ... сав ускиптио, запјенушен, луд. Лал. 3. малолетан, недорастао, незрео, неискусан; лаковеран, наиван. — ДржаХ се пред њом као лудо дијете. Наз. Млад сам био и луд и нисам знао ... да тај ђаво ... шапуће по цијелом свијету. Андр. И. Луда женска глава! Вјерује Турчиновом обећању. КН 1957. 4. фиг. а. жесток, силан, страшан. — Осу се луда паљба. Кол. Ветар је бивао све луђи. Ћос. Д. б. необуздан, неукротив. — Тиме је и превише луда наглост моје лакоумне младости наплаћена. Ков. А. Осјетио је неку луду жељу ... да је Уну прегази. Мил. В. 5. фиr. a. бесмислен; неостварљив. — Допуштао је себи најлуђе снове. Ћос. Б. Манух се луда посла. Ћос. Д. б. чудноват, несхватљив. — Новина ... није баш волио ... понајвише ... због лудог ... правописа француског и енглеског. Кол. Дани су освитали све луђи од луђer. Андр. И. в. неочекиван, невероватан; велик, изузетан. — Луд случај бацио га је на самртничку постељу. Скерл. Послужи ме луда срећа. Матош. 6. покр. а. који служи за расад (о поврћу): ~ зеље, ~ паприке. Вук Рј. б. неслан, неукусан. Вук Рј.