Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лу́њати

несврштом 3, стр. 244

лу́њати

луњати

Лема

луњати

Извор

том 3, стр. 244, редослед 7

  1. —

    бесциљно ићи, лутати, скитати (се).

    — Тада је бежао из
    Јурк.
    воденице и луњао по врбацима.
    Ћос. Д.
    Куд луњате по врагу у ово доба ноћи?

Пододреднице

~ се

1. в. луњати. — Него се ти ... ожени, па онда се нећеш морати луњати по кафанама. Срем. 2. једва се кретати од изнемоглости, вући се. — Луња се она и кашљуца, мислиш сад ће зевнути последњи пут. Поп. Ј. лу̏п оном. узвик за подражавање, опонашање потмулог звука који се чује при наглом паду или јачем удару. — А мој Вајо у сву дуж о тратину луп! Буд

в. луњати.једва се кретати од изнемоглости, вући се.
Изворни текст (OCR)
лу́њати, лу̑ња̄м несврш. бесциљно ићи, лутати, скитати (се). — Тада је бежао из воденице и луњао по врбацима. Ћос. Д Куд луњате по врагу у ово доба ноћи? Јурк.