Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

л

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 146

л

л

Лема

л

Извор

том 3, стр. 146, редослед 1

  1. 1.а.

    (ЛI) алвеоларни сугласник при чијем изговору ваздушна, зрачна струја пролази слободно боковима језика, текући, ликвидни сонант.

  2. 1.б.

    слово којим се обележава тај сугласник.

  3. 2.а.

    скраћ. (л.) грам. за лице.

    л. — лицеграм. — граматика, граматички
  4. 2.б.

    (л) за литар, литру. ла̑ шести тон солмизације, који одговара тону »а« лествице Це-дур.

    music
    муз. — музика
Изворни текст (OCR)
л (ЛI) 1. a. алвеоларни сугласник при чијем изговору ваздушна, зрачна струја пролази слободно боковима језика, текући, ликвидни сонант. б. слово којим се обележава тај сугласник. 2. скраћ. а. (л.) грам. за лице. б. (л) за литар, литру. ла̑ муз. шести тон солмизације, који одговара тону »а« лествице Це-дур.