ма̀гла

магла

Лема

магла

Извор

том 3, стр. 265, редослед 8

1.а.
згуснута водена пара у приземном слоју атмосфере, која смањује видљивост.
— Низ обронке вукле су се магле. Хорв. фиr. Она ra гледа кроз маглу што јој се на очи навукла.
Вес.
1.б.
прашина; дим.
— Све једнако магла од пушака.
НП Вук
2.
фиг. нејасна схватања, неодређене представе; занесењаштво; занос.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Тај човјек изгубио се најприје у утопистичким маrлама.
Крл.
Много је магле било у нашим главама.
Чол.

Фразе

ићи у маглу ићи у неизвесност; ловити маглу заносити се за нечим неостварљивим, нереалним; ~ му па ла на очи није више владао собом; ухватити маrлу фам. побећи, нестати.

Изворни текст (OCR)

ма̀гла ж 1. а. згуснута водена пара у приземном слоју атмосфере, која смањује видљивост. — Низ обронке вукле су се магле. Хорв. фиr. Она ra гледа кроз маглу што јој се на очи навукла. Вес. б. прашина; дим. — Све једнако магла од пушака. НП Вук. 2. фиг. нејасна схватања, неодређене представе; занесењаштво; занос. — Тај човјек изгубио се најприје у утопистичким маrлама. Крл. Много је магле било у нашим главама. Чол.