Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀гне̄т

мтом 3, стр. 266

ма̀гне̄т

магнет

Лема

магнет

Етимологија

Greek

Извор

том 3, стр. 266, редослед 25

  1. 1.

    тело које има нарочито својство привлачења других тела и које при слободном окретању око окомите осе заузима правац север-југ: природни ~, вештачки, умјетни ~.

    physics
    физ. — физика
  2. 2.

    фиr. оно што има привлачну снагу; привлачна моћ.

    — Та два ока осетила су магнет који их је на ту страну окренуо.
    Јанк.
Изворни текст (OCR)
ма̀гне̄т, -е́та м грч. 1. физ. тело које има нарочито својство привлачења других тела и које при слободном окретању око окомите осе заузима правац север-југ: природни ~, вештачки, умјетни ~. 2. фиr. оно што има привлачну снагу; привлачна моћ. — Та два ока осетила су магнет који их је на ту страну окренуо. Јанк.