Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀казе

жтом 3, стр. 275

ма̀казе

маказе

Лема

маказе

Извор

том 3, стр. 275, редослед 30

  1. 1.

    мн. тур. алатка, оруђе од два ножа причвршћена један за други завртњем а са дршкама подешеним за увлачење прстију којима се отварају и затварају при сечењу чега, ножице, шкаре.

    мн. — множинатур. — турски
  2. 2.

    фиг. истовремена опасност са две супротне стране, безизлазан положај.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Горњи дио шуме паде у маказе четничких митраљеза.
    Лал.
  3. 3.

    врста дечје игре.

    — Изводе деца игру старе маказе, у којој се стабло за боље стабло продаје.
    Чипл.
  4. 4.

    спорт. врста захвата при рвању.

    спорт. — спортски
    — Забрањене су маказе на главу и тијело противника.
    Рв.

Фразе

упасти у маказе упасти у безизлазну ситуацију.
Изворни текст (OCR)
ма̀казе, ма̏ка̄за̄ ж мн. тур. 1. алатка, оруђе од два ножа причвршћена један за други завртњем а са дршкама подешеним за увлачење прстију којима се отварају и затварају при сечењу чега, ножице, шкаре. 2. фиг. истовремена опасност са две супротне стране, безизлазан положај. — Горњи дио шуме  паде у маказе четничких митраљеза. Лал. 3. врста дечје игре. — Изводе деца игру старе маказе, у којој се стабло за боље стабло продаје. Чипл. 4. спорт. врста захвата при рвању. — Забрањене су маказе на главу и тијело противника. Рв.