Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀кнуо

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 277

ма̀кнуо

макнуо, макао

Лема

макнуо

Варијанте

макао, ма̏као

Извор

том 3, стр. 277, редослед 19

  1. 1.а.

    ма̀кло) сврш. а. померити с неког места, одстранити.

    с — средњи род
    — Да смјестимо толике госте, морали смо макнути сувишно покућство
    Козарч.
    Нећемо га макнути из реда поменутих великих градитеља. Петр.
  2. 1.б.

    скинути, уклонити.

    — Што не макнеш те бодљике, ту боцу браду с лица]?
    Лал.
    Одлучио да неприлична начелника макне.
    Ђал.
  3. 2.а.

    учинити покрет, мрднути (нечим).

    — Ми ниједно ни ухом да макнусмо.
    Лаз. Л.
  4. 2.б.

    покренути се, крочити.

    — Војска није могла да макне од Дрине.
    Јов. С.
  5. 2.в.

    умаћи, побећи.

    — На прстима и не осврћући се, макну Перица на улицу.
    Петр. В.
  6. 3.

    украсти, дићи.

    folk
    — Лопов кренуо ... у село да макне штогод.
    Глиш.
  7. 4.а.

    ударити, млатнути.

    — Одлази ми испред очију док те нисам макнуо.
    Лаз. Л.
    Њеrа ... ћу опет ножем макнути.
    Кос.
  8. 4.б.

    смакнути, убити.

    — Не може ништа. Најјаче су људе макнули.
    Крл.

Фразе

ни (малим) прстом неће макнути потпуно је незаинтересован, ништа неће учинити.

Пододреднице

~ се

1. покренути се, померити се. — Није се тај још никад макнуо из Осијека. Пав. 2. уклонити се, повући се. — Друже Никола, макни се с линије, предајем оперативни извјештај. Хорв

покренути се, померити се.уклонити се, повући се.
Изворни текст (OCR)
ма̀кнуо, -ула, -уло и ма̏као, ма̀кла, ма̀кло) сврш. 1. а. померити с неког места, одстранити. — Да смјестимо толике госте, морали смо макнути сувишно покућство. Козарч. Нећемо га макнути из реда поменутих великих градитеља. Петр. В. б. скинути, уклонити. — Што не макнеш те бодљике, ту боцу браду с лица]? Лал. Одлучио да неприлична начелника макне. Ђал. 2. а. учинити покрет, мрднути (нечим). — Ми ниједно ни ухом да макнусмо. Лаз. Л. б. покренути се, крочити. — Војска није могла да макне од Дрине. Јов. С. в. умаћи, побећи. — На прстима и не осврћући се, макну Перица на улицу. Петр. В. 3. нар. украсти, дићи. — Лопов кренуо ... у село да макне штогод. Глиш. 4. а. ударити, млатнути. — Одлази ми испред очију док те нисам макнуо. Лаз. Л. Њеrа ... ћу опет ножем макнути. Кос. б. смакнути, убити. — Не може ништа. Најјаче су људе макнули. Крл.