Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀кљати

несврштом 3, стр. 277

ма̀кљати

макљати

Лема

макљати

Извор

том 3, стр. 277, редослед 13

  1. 1.

    дељати, стругати макљом. Вук Рј.

  2. 2.

    фиr. тући, ударати, млатити.

    — И стаде је обрамицом макљат' ка волину у купусу.
    Рад. Д.
  3. 3.

    фиг. халапљиво, прождрљиво јести.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван.
    Ранк.
  4. 4.

    фиг. много ходати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Има доста до куће пјешице макљати.
    Вук
    Рј.

Пододреднице

~ се

уз. повр. од макљати (2)

уз. повр. од макљати (2)
Изворни текст (OCR)
ма̀кљати, -а̄м несврш. 1. дељати, стругати макљом. Вук Рј. 2. фиr. тући, ударати, млатити. — И стаде је обрамицом макљат' ка волину у купусу. Рад. Д. 3. фиг. халапљиво, прождрљиво јести. — Кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван. Ранк. 4. фиг. много ходати. — Има доста до куће пјешице макљати. Вук Рј.